Ramazzotti Amaro

Proizvod duge istorije...

Na početku XIX veka Ausano Ramazzotti je prodavao likere i začine u maloj radnji u centru Milana. Njegovo znanje o biljkama dalo mu je ideju o mešanju pažljivo izabranih biljaka što je rezultiralo i kreiranjem AMARO RAMAZZOTTI-ja 1815. godine.

Inovativno piće je ubrzo postalo popularno u gradu i njegova konzumacija se brzo proširila van mesta porekla.

Nakon Ausanove smrti 1866. porodični posao su preuzela njegova dva sina Giuseppe i Eugenio i u novembru 1872. kompanija Fratelli Ramazzotti je osnovana.

1920. godine, porodica je osnovala “Gruppo Nazionale Industria Liquori”, asocijaciju proizvođača likera koja je ubrzo okupila sve važne italijanske proizvođače u ovom sektoru.

Veoma modernih pogleda, braća su veliku pažnju posvećivala pakovanju proizvoda i reklamiranju. To je rezultiralo velikom kampanjom lansiranom 30-tih godina koju su radili najpoznatiji dizajneri tog vremena (Arca, Boccasile, Cappiello, Dudovich, Seneca). Legendarna rečenica “Un Ramazzotti fa sempre bene” i pet prstiju otvorene ruke su isticali osnovne vrednosti Ramazzotti-ja:

Digestiv

Aperitiv

Osvežavajući

Jak

Danas se Ramazzotti proizvodi u Canelli-ju, Piemont, 200 km zapadno od Milana. On spada u grupu bitera, i ono što ga čini posebnim je način proizvodnje u kome učestvuju 33 vrste raznovrsnih medicinskih biljaka koje dolaze iz zemalja širom sveta. Nakon nekoliko kontrola i analiza ove biljke se estrahuju, doziraju, mešaju i destiluju. Zatim se pažljivo dodaje šećer, alkohol i tajni sastojci kako bi dobili prefinjeni ukus Amaro Ramazzotti-ja.

Njegova precizna formula se brižljivo čuva od davne 1865. godine, sa ciljem da se zadrži kontrola nad jedinstvenim ukusom ovog proizvoda.

Sastojci & Arome

Sačinjen od različitih vrsta aromatičnog i lekovitog bilja, korenja i začina iz svih delova sveta, ovaj italijanski amaro se odlikuje prefinjenim i blagim aromama, ni mnogo slatkim ni mnogo gorkim.

U njegovoj aromi dominira slatka narandža sa Sicilije, gorka narandža iz Curacao-a, žen-šen, kinin, rabarbara, cimet i origano.

Ramazzotti ima puno i balansirano telo u kome dominiraju začini sa prijatnim ukusom narandže.

Tradicionalno se Ramazzotii pije čist ili sa ledom, uz krišku narandže jer se na taj način najviše uživa u karakteristikama i aromi ovog amara. Mladi više vole da ga konzumiraju kao aperitiv i uz kafu, dok stariji preferiraju konzumiranje posle jela. Njegova mnogostranost čini Ramazzotti  pogodnim pićem u svako doba.

RAMAZZOTTI Amaro

Glavni ukus mu daju slatka narandža sa Sicilije, gorka narandža iz Curacao-a, gentian, kinin, rabarbare, cimet i origano.

Slatka narandža sa Sicilije (Citrus sinensis)

Citrusno voće je široko rasprostranjeno duž celog Mediterana, ali je njegova upotreba bila uglavnom ukrasnog ili religioznog karaktera sve do arapskog osvajanja južne Italije kada upotreba ovog voća postaje iznenada popularna. Slatka narandža ima dobro izbalansiran ukus sa naznakom šljive. Njen oblik, zlatno-žuta boja, sočna crvena pulpa čine je izvanredno ukusnom voćkom. Uobičajena je na Sredozemlju; daje odličan sok i koristi se za pripremu džemova i likera. Kora narandže je cenjena zbog divne arome ne samo u likerima već i u pićima i toplim napicima.

Gorka narandža iz Curacao-a (Bitter citrus aurantium)

Veoma aromatična «narandža Curacao», poreklom sa dalekog istoka gaji se na celom prostoru Sredozemlja. Kora nedozrele voćke se koristi za likere, koktele, dodatke za pića, testa; daje prijatan i osvežavajuće gorak ukus agruma. Dodatak gorke korice se uzima kao tonik, stimulator apetita i digestiv.

Gentian (Gentiana Lutea)

Gentian je biljka koja raste na otvorenim travnatim terenima Alpa, Apenina i Pirineja kao i na obroncima nekih planina u Francuskoj i Nemačkoj i prostire se do Bosne i Dunava. Koristi se u medicini od najstarijih vremena. Plinije i Dioskorid pišu da je ovu biljku primetio Gentius, ilirski kralj koji je živeo 167. godine p.n.e. i iz čijeg je imena verovatno izveden naziv biljke. U srednjem veku često je korišćena za lečenje raznih bolesti i kao sastojak kontra-otrova.

Gorak sastojak, poznat kao «gentiopikrin» rastvorljiv je u vodi i alkoholu. Koren, koji takodje sadrži šećer "gentianoza", dugo se koristio u Švajcarskoj i Bavarskoj za proizvodnju gorkog napitka za srce pod imenom Enzianbranntwein.

Gentian je jedan od najefikasnijih i široko korišćenih supstanci za stomak, jer pojačava varenje svojim gorko-toničnim aktivnostima. Usled svog prijatnog ukusa, najviše se koristi za sve biter tonike.

Cinchola (Cinchona officinalis)

Cinchola ili kora kinina sa nadimkom «Kraljica kore», na španskom kina-kina, je jedna od najpoznatijih biljaka kišnih šuma.

Cinchonas je odomaćena na istočnim padinama Amazonskog područja Anda gde raste na visini od 1500 – 3000 metara.

Legenda kaže da je ime cinchona officinalis dao Linneo u znak sećanja na Anu Osorio, groficu od Chinchon-a, žene peruanskog vice-kralja koji je bio lečen od malarije i groznice uz korišćenje kore sa drveta cinchona još 1638. godine.

Pretpostavlja se da je grofica uvela ovu biljku u evropsku medicinu u prvoj polovini XVII veka. Od sredine 1600. do sredine 1800. godine kora kinina se prvenstveno koristila u lečenju malarije.

Kinin je veoma gorkog ukusa pa komercijalne tonik – vode često koriste kinin kao gorki sastojak. Korica kinina se još uvek koristi kao tonik i pomoć pri varenju.

Rhubarb (Rheum palmatum)

Raven ili RABARBARA je povrće jedinstvenog ukusa što ga čini omiljenim u mnogim pitama i desertima. Najraniji zapisi datiraju do jednog od prvih medicinskih tekstova «Pen Ts'Ao» 1700. g. p.n.e. u Kini gde su medicinske osobine ravena opisane zajedno sa 360 drugih lekova koji se koriste u medicini do današnjih dana. Prema knjizi «Lindley botaničko blago» tehničko ime biljke (Rheum) potiče od Rha, starog imena reke Volge na čijim obalama biljka raste.

Korenje kineskog tipa ove biljke još uvek se koristi u medicini zbog svojih purgativnih kvaliteta.

Gajenje ravena zabeleženo je u Italiji 1608. godine i nekih 20-30 godina kasnije u drugim delovima Evrope.

Najranija poznata upotreba ravena u hrani je za punjenje raznih pita i kolača.

Raven se najčešće koristi zbog svojih digestivnih i eupeptičnih osobina.